PDA

View Full Version : Hitlerova Nemačka i Staljin - Vladimir Aleksejevic Istarhov



Алекса
24-09-08, 16:22
Још једна од Истарховљевих заврзлама...:rolleyes:


Hitlerova Nemačka i Staljin
Vladimir Aleksejevic Istarhov

Fenomen Hitlerovog nacizma nije ponikao na praznom mestu i bio je rezultat konkretnog istorijskog procesa. Primetimo da je u nastanku ideologije Hitlerovog nacizma veliku ulogu odigrala ruska emigracija.
Informacija o tome, Å¡ta realno predstavlja Hitlerov nacizam, u SSSR je bila zatvorena. Već i to navodi na misao da Hitlerova ideologija nije tako glupa kako je prikazuju. Hitlerova ideologija se može priznavati ili negirati, voleti ili mrzeti. Ali svaki pametan čovek shvata da se faÅ¡istička ideologija ne može uniÅ¡titi silom, nju treba razbiti idejno. A poÅ¡to ne mogu da je razbiju idejno i jednostavno je zabranjuju, to odmah potvrđuje snagu te ideologije. Zato svi židovski vapaji za uniÅ¡tenje »faÅ¡izma«, prikrivani lažnim parolama poput borbe za »demokratiju«, niÅ¡ta osim odvratnosti ne mogu da izazovu kod čoveka koji misli.
Zamislite situaciju. Narodi SSSR su izgubili u Drugom svetskom ratu preko 20 miliona stanovnika. Izgubili u borbi sa Hitlerom i sa njegovom ideologijom. A kakva je ta ideologija? U borbi protiv kakve ideologije su narodi izgubili desetine miliona stanovnika? Gde su mogli da se upoznaju sa tom ideologijom? U kojim prodavnicama SSSR se slobodno prodavala Hitlerova knjiga »Moja borba«? Ni u kojim. Sa tom ideologijom ne samo da se nije moglo upoznati. Za sam pokuÅ¡aj da se upozna čovek je u SSSR automatski dospevao u zatvor. Svi pokuÅ¡aji da se sazna istina, da se sazna za Å¡ta i protiv čega se bore sovjetski ljudi, bili su zabranjeni i žestoko kažnjavani. Sovjetski čovek je bio apsolutni rob i nije imao pravo da zna niÅ¡ta. Nije čak imao pravo ni da postavlja pitanja. Njega su slali da ratuje, i on nije imao pravo da zna za Å¡ta i protiv čega on ratuje. Staljin i njegovi naslednici nisu dozvoljavali sovjetskim ljudima da znaju jednostavnu istinu o tome da je Hitler ratovao protiv Židova, a da su sovjetski ljudi ratovali na strani Židova. I to je sva istina, prosta kao 2 x 2.
PoÅ¡tovani čitaoče! Sećate se, mi smo navodili primer iz filma »Čapajev«. Tamo, u zoru sovjetskog komunizma, bilo je dozvoljeno zadavati pitanja Čapajevu: »Za koga si ti, za boljÅ¡evike ili za komuniste?« I dobiti odgovor: »Za internacionalu, i to za drugu mi prolivamo svoju krv i ubijamo druge«. Taj mutan odgovor Čapajeva je skrivao jednostavnu istinu o tome da su beli ratovali protiv židovske vlasti, a crveni su ratovali na strani Židova. U uslovima razvijenog komunizma čovek nije mogao da dozvoli sebi čak ni da postavlja pitanja zaÅ¡to je i protiv čega ubijeno preko 20 miliona sovjetskih ljudi, predstvanika njegovih naroda, njegove rodbine i bliskih.
PoÅ¡tovani čitaoče! Zaustavite se i razmislite, Å¡ta se deÅ¡ava u ovom lažnom judohriÅ¡ćanskom svetu. Kako sa nama postupaju vlastodrÅ¡ci? Za koga nas oni smatraju? Za životinje? Za biorobote? Za idiote? Za topovsko meso? I dokle ćemo mi to trpeti?
Danas u Nemačkoj, gde je navodbo demokratija, a ustvari je židokratija, Hitlerova knjiga je zabranjena. I to Vam je sloboda reči. U SAD Hitlerova knjiga je dozvoljena. Republikanci pritiskaju Jevrejima rep i ne daju im da u potpunosti uguÅ¡e slobodu reči.
U SSSR narod su hranili jeftinom židovskom propagandom, najprimitivnijom od svih demagogija sovjetskog perioda. Hitlera su prikazivali kao idiota, duÅ¡evnog bolesnika, Nemce kao bedne plaÅ¡ljivce, a sovjetske ratnike kao retko hrabre borce, koji sami pobeđuju stotinu Nemaca. Ipak ta židovska propaganda nikako nije objasnila kako su ti bedni plaÅ¡ljivci pod rukovodstvom idiota osvojili pola Rusije i doÅ¡li do Moskve. Svi sovjetski filmovi koji su oživljavali tu propagandu, nikako se nisu uklapali u realnu stvarnost.
Prvi sovjetski film u kome su se pojavili objektivni elementi Hitlerovog nacizma bio je film «Sedamnaest trenutaka rata». Sovjetski ljudi su videli da rukovodioci 3. rajha nimalo nisu bili bezumni, već snažne i jake figure. Iako je figura Hitlera u tom filmu praktično bila odsutna i nije bila prikazana ideologija nacizma, uspeh filma je bio zaprepaÅ¡ćujući.
Do danaÅ¡njeg dana o Hitleru i nacizmu u Rusiji nema praktično nikakve objektivne informacije. Postoji masa jeftinih židovskih falsifikata. Meni je dospela u ruke jedna od knjiga, izdatih u Rusiji, koja manje-viÅ¡e objektivno prikazuje suÅ¡tinu nacizma, - knjiga V.Prusakova «Okultni mesija i njegov rajh» (12).
UopÅ¡te, kada Hitlera polivaju blatom, ima smisla razmisliti i malo prodiskutovati. Hajde da pogledamo svoje životno iskustvo. Verovatno je svako imao posla sa konfliktima ljudi. Naprimer, Vi analizirate konflikt bračnog para. SasluÅ¡aÅ¡ jednu stranu, - ispada jedna slika, sasluÅ¡aÅ¡ drugu stranu - slika je sasvim drugačija. I tek poÅ¡to sasluÅ¡ate obe strane, možete sastaviti neko objektivno miÅ¡ljenje. Ako nekoga unapred osuđuju i ne daju mu da se opravda, onda to nije sud, već sudiliÅ¡te. Kada i gde smo mi sluÅ¡ali na televiziji, preko radija, u drugim SMI zaÅ¡titnike Hitlera? Kada i gde? Nikada i nigde. Zar to ni o čemu ne govori? To govori o mnogo čemu. Zar to ne govori o tome da se oni koji vladaju boje zaÅ¡titnika Hitlera kao vatre. ZaÅ¡to se boje? Znači, na strani zaÅ¡titnika Hitlera je istina i snaga. Laži i slabosti se niko ne boji.
Uključite danaÅ¡nju rusku televiziju (židoviziju), gde nekakvi vrčavi komentatori nekoga gnevno žigoÅ¡u. A da li daju reč onima koje oni žigoÅ¡u (faÅ¡istima, ekstremistima, nacionalistima i t.d.)? Ne. Zar to nije sudiliÅ¡te? Je li to demokratija? Ne, - to je židokratija.
Nedavno je izaÅ¡la ozbiljna i interesantna knjiga J.Vorobjovskog «Put prema Apokalipsi» (63), u kojoj autor daje neke objektivne podatke o nacizmu. Na žalost, Vorobjovski nije umeo da se iÅ¡čupa izvan okvira hriÅ¡ćanske klopke i židovske antipaganske propagande. Evo kako Vorobjovski u svojoj knjizi u glavi «Puč starih Bogova» počinje opis nacizma (63, s.41): «Pre pola veka u Nirnbergu je vrÅ¡eno suđenje. U političkom planu suđen je faÅ¡izam, a u moralnom i etičkom - antihumanost i čovekomrÅ¡tvo». Eto kako Vorobjovski ocenjuje NirnberÅ¡ki proces. Ispada da su osuđivali antihumanost i čovekomrÅ¡tvo. A ko su bili sudije? Ko su bili ti humanisti u čovekoljupci? Prvi «humanista» je bio komunizam, čija zverstva nadmaÅ¡uju sve Å¡to je poznato istoriji. Preko 40 miliona najboljih predstavnika ruskog naroda uniÅ¡teno je od strane komunističkog «humanizma» i «čovekoljublja». Komunizam je poklao, uzgred, i sve hriÅ¡ćanske sveÅ¡tenike, koje tako voli Vorobjovski.
Sledeći sudija su bile SAD, gde vlada satanska židokratija, koja je i započela Drugi svetski rat, bacila atomske bombe na Japan, palila napalmom Vijetnam, koristila bioloÅ¡ko oružje protiv Idijanaca, koje je potpuno uniÅ¡tila. Ispada da je to, prema miÅ¡ljenju hriÅ¡ćanina Vorobjovskog, humanizam i čovekoljublje. Vorobjovski ipak naziva NirnberÅ¡ko sudiliÅ¡te sudom, gde su kao sudije sedeli okoreli satanisti i zločinci. Eto Å¡ta hriÅ¡ćanstvo radi sa mozgom čoveka i, sudeći prema knjizi, pametnog čoveka.
Primetimo da je NirnberÅ¡ko sudiliÅ¡te potpuno zatvorilo sve ključne informacije o procesu, i te informacije su apsolutno nedostupne druÅ¡tvenoj javnosti.
Najglavniji uzrok zatvaranja i falsifikovanja informacija o trećem rajhu ne sastoji se u ideologiji nacizma, već u planovima onih sila koje su htele da iskoriste i Hitlera, i njegovu ideologiju u svojim ciljevima. Te sile je predstvaljala svetska levitska mafija. Oni su finansirali i Hitlera i Staljina u najvećim razmerama. Postoji mnoÅ¡tvo činjenica te finansijske pomoći (61, gl. 20). Oni su odlično poznavali ideologiju Hitlera i znali su Å¡ta on hoće. Ali njima je bilo do te ideologije kao do lanjskog snega. Oni su planirali Drugi svetski rat i planirali su da će se on odvijati prema njihovom planu zahvaljujući razlici u finansiranju protivnika. A to Å¡to će u tom ratu poginuti milioni ljudi, uključujući i Jevreje, na to su pljuvali. Jevreji «dole» su za njih isti takav materijal, kao i drugi narodi.
Ne treba se truditi i praviti od Hitlera figuru idealnog heroja, ali radi pravednosti mogu se napraviti neka poređenja crvenog režima sa smeđim. Komunisti su izgubili izbore u Rusiji i preoteli su vlast silom. Hitler je pobedio na izborima i potpuno legitimno doÅ¡ao na vlast u Nemačkoj. Komunisti su mrzeli ruski narod, i ruski narod je mrzeo komuniste. Komunisti su morali da vode dug građanski rat i da se bave najžeÅ¡ćim genocidom ruskog naroda sve dotle dok nisu uspeli da od ruskog naroda naprave sovjetske «ljude». Hitler je voleo nemački narod, i Nemci su voleli Hitlera. Hitlera je podržalo 95% nemačkog stanovniÅ¡tva. Nikakve građanske ratove protiv Nemaca Hitler nije vodio i nije se bavio nemačkim genocidom.
Rusija do Revolucije 1917.g. se burno razvijala, i tempo njenog rasta po mnogim ključnim pokazateljima bio je iznad srednjeevropskog. Komunizam je na dugo «spustio» Rusiju i napravio od nje slabo razvijenu zemlju. Hitler je doÅ¡ao na vlast 1933.g. Nemačka je praktično ležala u ruÅ¡evinama. Bila je najžeÅ¡ća ekonomska, politička i duhovna kriza. Vladala je straÅ¡na besposlica, kriminal, moralno divljaÅ¡tvo. Za 6-9 godina (zanemarujuće mali rok) Hitler je od Nemačke napravio najsnažniju državu, lako je spustio na kolena Evropu i umalo nije slomio kičmu sovjetskoj Judeji. U ekonomskom čudu Hitlerovog režima veliku ulogu su, naravno, odigrale zapadne investicije. Ali nikakve investicije ne mogu da se uporede sa odlučnim faktorom rasta - stanjem duha nemačke nacije. Hitler je okupio Nemce i podigao stanje njihovog duha do nebesa.
Veoma je karakteristično to Å¡to je Hitler, doÅ¡avÅ¡i na vlast 1933.g., vratio zakon protiv homoseksualista, većinu pedera je pohapsio, a njihovu literaturu spalio. I zbog toga Židovi takođe mrze Hitlera.
Iluminati su bili tvorci crvenog režima u SSSR. SSSR je bio njihov nepromenljiv instrument prilikom realizacije svojih planova za uspostavljanje «novog svetskog poretka». Zato se SSSR finansirao u sasvim astronomskim razmerama. Posle rata ne samo SSSR, već i sve zemlje učesnici dospele su u ropsku dužničku zavisnost od levitske finansijske oligarhije. Naprimer, taj rat je koÅ¡tao SAD 400 milijardi dolara.
Posle rata 1946.g. Fond Rokfelera je odobrio 139000 $ samo za to da se preko SMI sugeriše društvenom mnjenju lažna oficijalna verzija Drugog svetskog rata.
U ovoj knjizi ja ne nameravam da analiziram Hitlerov nacizam, to je isuviÅ¡e velika i ozbiljna tema. Istaći ću samo neke ključne momente, koji su povezani sa zamislima ove knjige.
Hitler je bio načitan čovek i dobro je razumeo istoriju. Osim toga, kada je piso «Mein Kampf» 1924.g., pred njim je stajao lik Rusije, koju su pojeli i oglodali Jevreji. Tako da je Hitler odlično shvatao suÅ¡tinu jevrejskih igara. Iskustvo Rusije mu je bilo pred očima.
Jevrejske igre u judohriÅ¡ćanstvu i komunizmu Hitler je razumeo apsolutno tačno. Takođe je on shvatao neophodnost konstruktivne religiozne doktrine. Nju su mu dali.
Hitlerov nacizam - to nije jednostavno nacional-socijalizam, kako nastoje da ga predstave oni, koji se trude da sakriju originalnu informaciju. Nemački nacizam – to je pre svega nova religija, jedna od varijanata neopaganstva. Varijanta koja, nažalost, nije najbolja. Ali, nesumnjivo, Hitler je bio figura koja je živela od globalnih ideja uređenja sveta i nije mogao tako plitko da misli, samo na nivou ekonomskih modela života. Hitler nije bio faÅ¡ista. FaÅ¡ista je bio Musolini. Hitler nije bio nacista. Hitler je bio rasista. On je maÅ¡tao o poboljÅ¡anju čoveka i stvaranju drugačijeg čoveka, viÅ¡eg tipa - superčoveka. Hitler je bio selekcionar (Mičurin) u oblasti čovečanstva. Hitlerovi Esesovci - to su bili uzorci ljudi nove bolje rase.
Hitler ne samo da je bio genijalan urođeni orator, već je u celini posedovao jedinstvene lične kvalitete. Hitlera su odmah prepoznali i polagali u njega nadu. Ko? Iza Hitlerovih leđa stajali su neobični religiozni mističari. I čak ne mističari, već čitav niz mističara.
Naprimer, jedna od najvećih ličnosti, koja je vrÅ¡ila jak uticaj na lidere nacional-socijalizma, bio je bivÅ¡i general artiljerije Karl Haushofer, koji je kao vojni ataÅ¡e u Japanu posetio Himalaje i Tibet, gde je 1905.g. sreo svog glavnog duhovnog učitelja - ruskog lamu Georgija Ivanoviča Gurdžijeva. Haushofer je proÅ¡ao učenje kod tibetskih lama i adepta japanskog tajnog druÅ¡tva «Zelenog Drakona» (11).
Nacističku partiju Hitlera izrodila je organizacija masonskog tipa – druÅ¡tvo «Tule», a njen aktivista antikomunista Ditrih Ekart bio je duhovni učitelj samog Hitlera (11). U tu masonsku organizaciju ulazile su takve vođe nacizma, kao Å¡to su Rozenberg i Hes. Gering je bio član masonske organizacije «druÅ¡tvo Edelvejs» (runolistm – prim.prev.), a kasnije Blistave lože «Vril».
Duhovni učitelj (glavni programer) Hitlera Ditrih Ekart je 1923.g., nekoliko dana pre smrti, pisao: «Sledite Hitlera! On će plesati, ali ja sam taj, koji je naÅ¡ao za nega muziku. Mi smo ga snabdeli sredstvima veze sa Njima. Ne tugujte za mnom: ja sam uticao na istoriju viÅ¡e nego bilo koji drugi Nemac» (12, s. 24).
Koreni Nemačke radničke partije, u koju je stupio Hitler, dosežu do 1912.g., kada je na konferenciji okultista formirano «magično bratstvo» - «Nemački orden». Posle unutraÅ¡njih raspri i raskola na bazi tog ordena formiran je orden «Vitezovi Svetog Gralja», a kasnije i druÅ¡tvo «Tule». Simbol te organizacije masonskog tipa postao je kukasti krst sa mačem i vencem.
Ideolozi nacizma su aktivno sakupljali stare paganske rukopise po čitavom svetu preko specijalne organizacije «Anenebre» (Nasleđe predaka). Ta organizacija je sakupila mnoÅ¡tvo starih knjiga, uključujući i drevnoruske. Anenebre je izvezla iz Rusije posle revolucije po različitim kanalima i «Velesovu knjigu», i mnoÅ¡tvo drugih drevnih religioznih izvora. Deo izvora oni su uspeli da deÅ¡ifruju, i ta dobijena drevna znanja su postala dostojanstvo novih okultista. Posle Drugog svetskog rata ogroman deo arhiva Anenebre dospeo je u ruke sovjetskih komunista i sada se negde tajno čuva, ali gde, vlasti ne objavljuju. U te arhive ni komunisti ni danaÅ¡nji demokrati-židokrati nisu puÅ¡tali i ne puÅ¡taju nikoga, osim najposvećenijih. Za vreme Staljina sa tim arhivom je aktivno radilo okultno 13. specijalno odelenje GPU-KGB (Å¡ef G.I.Bokij), o kome piÅ¡e Grigorij Klimov u «Protokolima sovjetskih mudraca» (8). Kasnije je Staljin likvidirao to odelenje i njegove specijaliste, bojao se da će početi mnogo da znaju. Ali informacija o radu tog odelenja probila se u spoljaÅ¡nji svet.
Okultisti «Tule» su obučavali magiji i razvoju skrivenih mogućnosti čoveka. Uključujući sposobnost kontrolisanja fine, nevidljive sveprožimajuće sile, koju engleski okultista Liton naziva «vril», a induisti «kundalini». I najvažnije - oni su učili tehnici komunikacije sa takozvanim Tajnim učiteljima ili Nepoznatim Superljudima, koji nevidljivo upravljaju svime Å¡to se deÅ¡ava na naÅ¡oj planeti. Kada je Eskart pisao, da «smo ga mi snabdeli sredstvima veze sa Njima», onda to nisu prazne reči. Hitler je imao vezu sa ViÅ¡im silama.
Svi saborci Hitlera su isticali da je u vreme duÅ¡evne ekstaze Hitler ispunjavao prostor nekakvom čudnom energijom. Svako je osećao: ovaj čovek govori po Božijem pozivu kao poslanik Nebesa. Skoro svi koji su pratili nastupe Hitlera govorili su o tome da je on često padao u stanje koje podseća na trans. RauÅ¡ning je ovako opisivao firera u momentu jakih nastupa: «Gledajući ga, mislim o spiritistima. Veći deo vremena to su obična, neznatna bića. Odjednom na njih kao sa neba pada sila koja ih uzdiže iznad običnih mera. Ta sila je – spoljaÅ¡nja u odnosu na stvarnu ličnost. Ona je - kao gost sa drugih planeta. Spiritista je - održiv. IscrpevÅ¡i taj nalet, on ponovo pada u niÅ¡tavilo. Tako, nesumnjivo, neke sile prožimaju Hitlera. Sile skoro demonske, za koje je persona po imenu Hitler - samo uzgredna odeća» (12, s. 146).
Ideologija nacizma - to je udarac paganskih Bogova po judohriÅ¡ćanstvu, komunizmu i cionizmu. Ali taj udarac je bio nedovoljan, i satanisti su ga iskoristili u svojim ciljevima.
Figura Hitlera je složena i protivrečna. Ali Hitler je doÅ¡ao na vlast legalnim putem, za razliku od komunista u Rusiji. Hitlera je podržao veći deo nemačkog naroda.
Mnogi nemački intelektualci su u početnom periodu pozdravljali Hitlera i nadali se da će im nacizam dati «ogromnu pagansku slobodu». Ali uskoro su se ohladili, videvÅ¡i da je sloboda bila samo za one koji su se pridržavali određenih pogleda.
Najglavnije se sastoji u tome Å¡to su Hitlerom upravljale masonske strukture.
Hitler je u potpunosti bio svestan da njime upravljaju i posle dolaska na vlast reÅ¡io je da se otkine od svojih ViÅ¡ih rukovodilaca i počne da igra svoju sopstvenu igru.
Hitler je doÅ¡ao na vlast 1933.g. i to ne bez pomoći organizacija masonskog tipa. Ali već 1934.g. masonstvo je bilo razobličeno i zabranjeno. Vlasnike knjižara koji su se bili specijalizovali za ezoterizmu, «ubedili» su da prodaju drugu literaturu. Čak je Zebotendorf, osnivač «Tule», otkrio, na svoje duboko iznenađenje, da je on persona non grata.
1935.g. članovima SS su zabranili da se nalaze u organizaciji «Nemački orden» - organizaciji koja je bila tvorac i druÅ¡tva «Tule», i same nemačke radničke partije. Prema informaciji Hitlera i drugih najviÅ¡ih ljudi u hijerarhiji nacizma «Nemačkim ordenom» je preko masonstva upravljala najviÅ¡a jevrejska finansijska oligarhija. Kasnije je «Nemački orden» sasvim prestao da postoji.
Od 1937.g. bila su zabranjena sva okultistička udruženja, a lidere masonskih loža su često upućivali iza reÅ¡etaka.
Od 1934.g. Hitlerom je bilo teÅ¡ko upravljati i on je postao opasan za svetski židomasonski satanizam. U početku su pokuÅ¡avali da povrate tu upravljanost, ali od toga niÅ¡ta nije ispalo. A Nemačka je u to vreme počela da se pretvara u snažnu vojno-ekonomsku državu. Židove, masone i pedere su počeli da proganjaju.
Ã…Â*ta je u to vreme bilo u Rusiji? Do 1934.g. Rusija je krvarila i guÅ¡ila se u ruskoj krvi pod židovskom vlaÅ¡ću. Židovi su već bili uniÅ¡tili oko 40 miliona (po nekim podacima do 60 miliona) predstavnika ruskog naroda, uključujući najbolje predstavnike: oficire, trgovce, industrijalce, nacionalnu birokratiju, druÅ¡tveno-političke radnike, kulturne radnike, sveÅ¡tenstvo, kulake, srednju klasu. Nezavisni seljaci su bili naterani u kolhoze, gde su im stvoreni nečovečni uslovi. Ã…Â*ta je radila židovska vlast sa ruskim narodom – to čovek sa normalnom psihom ne može da zamisli. Nekakvu predstavu o tom straÅ¡nom vremenu daju knjige Meljgunova (46) i Solženjicina. Rusija je umrla. Židovi su slavili svoju konačnu pobedu. Ali taj proces okultni gospodari Židova su morali da prekinu.
Od 1934.g. satanisti su morali da promene upravljanje Rusijom. Rusiju je trebalo privremeno podizati. Bez strukture su bili puÅ¡teni procesi daljeg jačanja vlasti Staljina i svrgavanja Lenjinove jevrejske garde. Procesi 1937.g., o kojima Jevreji tako mnogo viču, nisu počeli 37.g., već su bili počeli joÅ¡ ranije. 37., 38., 39. godine su bile jednostavno vrhunac tog procesa. Zahvaljujući tome neprijatelje (ruskog) naroda su počeli da uniÅ¡tavaju kao besne pse. Te reči «neprijatelji naroda» židovska SMI masovno diskredituju, ali od toga neprijatelji naroda ne nestaju i ne postaju prijatelji naroda. Pod tu etiketu je dospelo, naravno, i mnoÅ¡tvo nevinih ljudi, ali bilo je mnogo uguÅ¡eno i relnih neprijatelja ruskog naroda.
Naravno, sam Staljin je bio neprijatelj ruskog naroda, ali ako ga uporedimo sa takvim podlacem, kao Å¡to je Trocki, onda je Staljin, nesumnjivo izgledao kao manje zlo. Zahvaljujući tim procesima (34-39) opÅ¡ta atmosfera u Rusiji se naglo promenila na bolje. Nestale su parole svetske proleterske revolucije. Reč «patriot», ranije pogrdna, postala je progresivna. Počeo je prelaz u ideologiji na nacionalne pozicije. Počeo je preporod religije. Zemlja je naglo počela da oživljava i stiče snagu. Do 1941.g. Rusija je već bila jaka država.
Čitava generacija cionista je izginula u Staljinskim zatvorima, koncentracionim logorima i progonstvima. Za to Staljinu veliko hvala. A kako su reagovale SAD, Engleska, Francuska na staljinske represije toga perioda? Nikako. Izgleda čudno, ali ničega čudnog nema. Adolf Hitler je naterao cioniste da igraju na jačanju Rusije. I gde je u to vreme bila čuvena jevrejska solidarnost? Odjednom je nestala, isparila. Zabavno, zar ne?
Svetski cionizam je odlično znao o tome, Å¡ta je Staljin radio sa Židovima, veze Jevreja su, kao Å¡to je poznato, po čitavom svetu. Ali gospodari Jevreja i svetskih SMI su ćutali, i ne samo ćutali. Da bi ugasili svetsko druÅ¡tveno mnjenje povodom staljinskih represija, u SSSR su bili poslati najpoznatiji pisci Fejhtvanger, Drajzer, pisac-mason Romen Rolan. I svi oni jednoglasno su se divili dostignućima staljinskog socijalizma i opravdavali staljinske represije, iako su znali i za Gulag, i za raskulačivanje, i za isfabrikovane sudske procese. I ne samo da su ih opravdavali, već su pisali knjige o dostignućima socijalizma, kao Å¡to je knjiga Fejhtvangera «Moskva 1937».
Ti čuveni pisci su formirali svetsko druÅ¡tveno mnjenje. Svetska finansijska oligarhija im je pevala. Naprimer, aktivno je podržavao staljinske represije direktor banke Morgana – K.Lamont. Kada se Isak Don-Levin zajedno sa A.L.Tolstoj (kćerkom pisca) obratio AjnÅ¡tajnu sa molbom da potpiÅ¡e protest protiv staljinskih streljanja u Lenjingradu posle ubistva Kirova, onda je AjnÅ¡tajn pismeno odbio (56, s. 108). Iako su 80% onih koje je Staljin streljao bili jevrejski zinovjevski kadrovi.
Jevrejski gospodari su ponovo izdali Jevreje bez sažaljenja. Tada im je tako odgovaralo. Pobeda nad Hitlerom je za njih bila važnija. Tako će oni izdavati Jevreje i u budućnosti.
Staljinov teroristički režim je bio potpuno suprotan zapadnoj liberalnoj demokratiji i Staljinova propaganda nije Å¡krtarila kada je trebalo polivati blatom tu demokratiju, nazivajući je lažnom, klasnom, prodanom, a same liberale – «socijal-izdajnicima» i «socijal-faÅ¡istima». Ali istaknuti predstavnici tog «socijal-faÅ¡izma» ne samo da nisu uzvraćali Staljinu mržnjom, već obrnuto, Å¡titili su Staljina od kritike, uzdizali i hvalili ga. I tada, kad je on klao elitu ruskog naroda, i tada, kada je klao Židove. To ponovo dokazuje da su svi principi i parole cionističkog Zapada lažni od početka do kraja. Njima je bilo sve jedno i za demokratiju, i za liberalizam, i za sve ostalo. Oni su se rukovodili samo time, Å¡ta im odgovara u datom vremenskom periodu.
Ipak, da nije bilo Hitlera i Drugog svetskog rata, ruski narod više ne bi postojao. Hitler je naterao svetski cionizam da oslabi konopac oko vrata ruskog naroda.
U početku Hitler i Staljin su drugovali i gradili zajedničke planove. Ali svetska zakulisa je umela da zavadi Hitlera i Staljina i da započne Drugi svetski rat. Zahvaljujući tom ratu SAD su napravile ogromnu količinu novca.
Zvanični istoričari potpuno falsifikuju uzroke i Drugog svetskog rata, i Prvog svetskog rata. Najvažnije je shvatiti jedno: i sve revolucije, i svi ratovi nisu posledica nekih objektivnih uzroka. Ratovi i revolucije – to su sredstva preuređenja sveta u rukama svetske židomasonske mafije i njihovih okultnih gospodara.
Protiv koga je ratovao Hitler? Protiv komunističkog (cionističkog) SSSR, protiv cionističkih SAD i cionističke Engleske. Protiv Engleske Hitler nije hteo da ratuje, ali na njegovu nesreću (i na nesreću Engleza) na vlast je doÅ¡ao Vinston Čerčil, koji je bio u jakoj ličnoj finansijskoj zavisnosti od jevrejskih finansijera i provodio je politiku u korist svetskog cionizma. O tome su pisali mnogi istoričari, posebno Dejvid Irving. To jest Hitler je ratovao protiv svetskog cionizma. O tome ne treba nikada zaboravljati.
Postoji verzija da je Hitler bio za ¼ Jevrej. Možda je i tako, ali to niÅ¡ta ne menja u Hitlerovom pogledu na svet i njegovom ponaÅ¡anju. Za Jevreje čitavog sveta Hitler je – neprijatelj broj jedan. A zemlje antihitlerovske koalicije (uključujući staljinski SSSR) – glavne zaÅ¡titnice Jevrejstva.
Sa tačke glediÅ¡ta najviÅ¡ih okultista, Drugi svetski rat je bio rat između masonske zvezde petokrake i paganske svastike. U toj etapi svastika je izgubila. Ali život je promenljiv. Cionizam je takođe mnogo izgubio u istoriji, ali vremenom se opet uzdizao.
U novoj Eri Vodolije svastika će pregaziti židomasonsku zvezdu!
Za vreme rata Hitler je ispoljio i svoje jake, i svoje slabe strane. Njegovi rusofobski i antislovenski pogledi žestoko su ga koÅ¡tali. Život ih je razbio u praÅ¡inu, o čemu je Hitler krajem rata priznavao i sam, i to nije odigralo poslednju ulogu u njegovom porazu. I Å¡to je najglavnije – on nije shvatio one kolosalne promene, koje su se desile u SSSR posle staljinskih antižidovskih represija od 35. do 39. godine. Hitler je pretpostavljao da su posle 24 godine jevrejske okupacije Rusije Židovi već praktično slomili kičmu ruskom narodu, uniÅ¡tili svu rusku elitu, od ruske nacije su ostali samo otpaci (Ã…Â*arikovi) i Rusi se viÅ¡e neće podići. Ali posle staljinskih represija od 35. do 39.g. to viÅ¡e nije bilo tako. Srećom, genetski potencijal ruskog naroda izdržao je 24 godine najtežeg jevrejskog genocida.
Prema Hitlerovim podacima drevna prestonica jevrejskog kaganata Itilj nalazila se na mestu Staljingrada. I nije slučajno eseserovski diktator sa jevrejskim imenom Josif nazvao taj grad svojim imenom. Hitler je postavio zadatak da ponovi podvig Svjatoslava i pregazi staro Židovsko gnezdo Itilj-Staljingrad. Zvanična sovjetska istorija je tvrdila da se Hitler oko Staljingrada borio navodno za naftu iz Bakua. To je laž. Nafta nije bila glavna. Hitler je hteo da pregazi jevrejsku prestonicu. On je imao mistične ciljeve i zato su u bici za Staljingrad ratne odluke Hitlera, kao istaknutog vojskovođe, bile van svake vojničke logike.
Brkati diktator sovjetske Judeje Staljin takođe je bacio sve snage oko Staljingrada. Uneo je u tu bitku sve Å¡to je mogao. Staljinsko naređenje «ni korak nazad» nema analoge u svetskoj istoriji.
Ipak Hitler je zauzeo Staljingrad-Itilj, ali nije mogao da ga zadrži. Svetski cionizam je oko Staljingrada naneo Hitleru straÅ¡an udarac. Taj udarac nije nosio toliko vojni, koliko religiozni, mistični karakter. Hitler je preživljavao taj udarac neobično teÅ¡ko. Nikada kasnije Hitler nije mogao da ode od tog udarca i nije mogao da shvati glavni razlog svog poraza. A glavni razlog je bio jednostavan.
Hitler je bio ratnik protiv judeizma, hriÅ¡ćanstva (katolicizma), komunizma, cionizma i drugih oblika židokratije. U tome je njegova zasluga. Hitler bi pod zastavom te borbe mogao da okupi snage naroda svih zemalja sveta, i tada bi svetska istorija poÅ¡la sasvim drugim tokom. Ali Hitler nije hteo da pomaže drugim narodima. U tome je njegova najveća greÅ¡ka. Hitler nije umeo i nije hteo da organizuje ruski nacionalno-oslobodilački pokret protiv jevrejskog komunizma u SSSR.
Na samom početku Drugog svetskog rata mnogi Rusi, zadihani, guÅ¡ili su se u krvi pod jarmom židovskog komunizma, nadajući se da u Hitleru vide svog spasitelja. Zato je na samom početku rata otpor Hitleru bio veoma slab. Vojskovođe su htele da ratuju protiv Hitlera, a ruski narod – ne. Sve, Å¡to piÅ¡u sovjetski istoričari o tom periodu rata, - 70% je laž. Ali već kroz nekoliko meseci rata ruski vojnici su shvatili da im Hitler nije prijatelj ni saveznik. I Hitler je dobio takav otpor o kome nije mogao da pomisli ni u straÅ¡nom snu.
Druga ozbiljna greška Hitlera je u tome, što on nije rešio i nije umeo da pregazi Englesku – osinje gnezdo židokratije.
DanaÅ¡nji komunari ne prestaju da pevaju pesme o tome da su Rusi, pod rukovodstvom Staljina i KPSS, doÅ¡li do Berlina. To je tačno. Ali nastaje pitanje: «U kom svojstvu su Rusi doÅ¡li do Berlina?» Istina je tužna, ali od toga ona ne prestaje da bude istina. Rusi su doÅ¡li do Berlina u svojstvu robova jevrejskog komunizma. Bolje da su doÅ¡li do Kremlja i očistili odatle židomasonsku oloÅ¡. Pa ipak, iako je do Kremlja bilo bliže, bilo je daleko teže stići tamo, nego do Berlina. Totalitarna država sovjetske Judeje bila je za Ruse daleko straÅ¡nija i opasnija, nego Nemci. Na žalost, ruski narod praktično nije imao izbora. A niko ih nije ni pitao, za koga bi oni hteli da ratuju. U sovjetskoj Judeji poredak je bio kao u konclageru: ili ratujeÅ¡ za Staljina, ili dobijaÅ¡ metak u čelo. I to je sav izbor. General Vlasov je pokuÅ¡avao da organizuje Rusku Oslobodilačku Armiju, ali sam Hitler je hteo da iskoristi tu armiju samo u svojim ciljevima i nije hteo jaku i nezavisnu Rusiju. Armija Vlasova je bila od samog početka osuđena na smrt.
Sledeća demagoÅ¡ka laž tvrdi da su Rusi navodno pobedili u Drugom svetskom ratu. Ali to je samo vidljiv vrh lednika.
Ko je realno pobedio u Drugom svetskom ratu? Svetska židomasonska mafija i njihovi okultni gospodari – to je realni pobednik.
Ã…Â*ta je dobila svetska židomasonska mafija zahvaljujući Drugom svatskom ratu?
Prvo.
Ma šta mislili Hitler i Staljin i ma šta oni hteli, oni su izigrani i oni su ispali kao marionete u daleko ozbiljnijoj igri svetskih okultista. Hitler i Staljin su svesno ili nesvesno odradili za Židove i njihove satanske gospodare i rešili su njihov glavni zadatak – stvaranje svetske supervlade.
Hitler i Staljin nisu shvatali da je osnovni cilj svetskih ratova – stvaranje svetske vlade, čiji će gospodar postati najviÅ¡a svetska levitska finansijska oligarhija, a joÅ¡ viÅ¡e i gospodari tih gospodara – okultne satanističke sile.
Ono Å¡to satanisti nisu uspeli da urade u Prvom svetskom ratu, oni su uradili u Drugom. I kakav je taj rezultat? Stvaranje svetske vlade najpre u vidu OUN. OUN – to je najveća masonska loža na svetu. Kasnije su se pojavili i drugi organi svetske vlade: UNESCO, MMF, SB, EBOR, NATO i t.d. A to Å¡to su najviÅ¡a levitska oligarhija i njihovi satanistički gospodari morali da žrtvuju deo svoje jevrejske vojske, to za njih nije principijelno važno. Za njih su Jevreji, i to oni «odozdo», - samo oružje, instrument, lopata i niÅ¡ta viÅ¡e od toga. Oni su ih periodično izdavali i u budućnosti će ih izdavati.
Kada su Staljina nagovarali na stvaranjre OUN, njemu su predložili 3 glasa u OUN (po jedan glas Rusiji, Ukrajini i Belorusiji). Staljin je mislio da je postigao mnogo: SSSR je dobio 3 glasa, za razliku od 1 glasa SAD. Ustvari ti glasovi nisu bili odlučujući. U OUN ne vladaju glasovi, koliko novac. Najglavnije je – stvoriti svetsku vladu, a uzeti je pod svoju potpunu kontrolu – stvar je tehnike, razrađene vekovima.
Posle Drugog svetskog rata svet je postao viÅ¡e totalitaran, viÅ¡e komunistički. Naglo su se povećala prava država i naglo su se smanjila prava i slobode građana.
Kada su nacisti uniÅ¡tavali Jevreje, oni to nisu činili redom, već po izboru. Svi istaknuti Jevreji, uključujuć AjnÅ¡tajna, nesmetano su napustili Hitlerovu Nemačku. Nacisti su pritiskali samo jevrejske «donje delove». U nemačkim konclagerima jedan deo Jevreja je imao povezan natpis «NU» (nutzliche ude) – koristan Jevrej. U svoje vreme jedan od glavnih teoretičara cionizma Vladimir Žabotinskij izneo je ideju o potrebi «izdavanja jevrejskog naroda u novom izdanju», to jest izvrÅ¡iti pažljivu selekciju Jevreja.
Svesno ili nesvesno, ali nacisti su realizovali tu ideju Žabotinskog.
«Svako u granicama svog shvatanja misli da radi za sebe, za svoju ideju, a u granicama svog neshvatanja radi za onoga ko zna i razume viÅ¡e». Kakav zaključak treba izvesti iz toga? Treba povećavati granice svog shvatanja.
Drugo.
NajviÅ¡a svetska židokratiaja je zaradila fantastičan novac zahvaljujući Drugom svetskom ratu.
Treće.
Posle Drugog svetskog rata uz saglasnost i uz aktivno učeÅ¡će Staljina cionisti su uspeli da realizuju svoju doboku maÅ¡tu: da stvore jevrejsku državu u Palestini.
Na inicijativu staljinskog SSSR Generalna SkupÅ¡tina OUN je ukinula britanski mandat nad Palestinom i 29.novembra 1947.g. donela odluku o stvaranju na njenoj teritoriji dve države – jevrejske i arapske. 14. maja 1948. država Izrael je bila stvorena. Takve su činjenice i one trenutno razbijaju sve basne o navodnom staljinskom antisemitizmu. Da je Staljin bio protiv stvaranja Izraela, onda u to vreme u Evropi niko, naravno, ne bi smeo da mu se suprotstavi.
Staljin je mislio da, stvorivÅ¡i državu Izrael, može se konačno reÅ¡iti jevrejsko pitanje. Oni koji se smatraju Jevrejima, otići će u Izrael. Oni koji neće, - asimilovaće se i integrisati sa narodom zemlje u kojoj žive. Ali niÅ¡ta se od toga nije desilo. Jevreji u tuđim zemljama kao i ranije izoluju se od starosedelačkih naroda, a međunarodni cionizam je samo dobio bazu za međunarodnu mafiju. Eto tako se nadigravaju ljudi tipa Staljina i tako se njima upravlja.
«Svako u granicama svog shvatanja misli da radi za sebe, za svoju ideju, a u granicama svog neshvatanja radi za onoga ko zna i razume više».
Kobnu ulogu u procesu nestrukturnog upravljanja Staljinom igrao je veoma lukav Jevrej – Lazar Kaganovič. Tek 1953. g. Staljin je odgonetnuo sve jevrejske igre i shvatio sav mehanizam nestrukturnog upravljanja vođama. On je shvatio kako pravilno treba reÅ¡avati jevrejsko pitanje. 1953. g. Staljin je reÅ¡io da pogazi Židove kao besne pse, potpuno i konačno. On je započeo propagandističku kampanju za borbu protiv odrođenog kosmopolitizma. Započeo je akciju «lekara – Å¡tetočina».
Čitavog svog života Staljin je vodio teÅ¡ke ratove unutar partije i države protiv svojih političkih neprijatelja. Mnogo bitaka je dobio, ali do 1953. g. već je bio ostareo, izgubio je osećanje i budnost, i Jevreji, na dan jevrejskog praznika Purim, su ga otrovali. A Å¡teta. Da Staljin tada nije izgubio, svetska istorija je mogla da pođe sasvim drugim putem.
Drugi svetski rat može da nas čudi svojom nelogičnoÅ¡ću. Ko je protiv koga ratovao? U ime čega su uniÅ¡tene desetine miliona ljudi i poruÅ¡ene hiljade gradova? «Sivu» stranu su nadahnjivale ideje Fridriha Ničea, koji nije prestajao da se ponosi svojim poljskim poreklom i sa najtoplijim osećanjima se izjaÅ¡njavao o Slovenima uopÅ¡te. Ideolog «Crvene» strane bio je Žid Karl Marks, koji je ljutom mržnjom mrzeo sve Slovene, a posebno Ruse. Po ideji, sve je trebalo da bude obrnuto, ali sve je bilo upravo tako, kako je bilo. I to čini taj rat joÅ¡ besmislenijim za njene učesnike. Ali veoma korisnim za potpaljivače Drugog svetskog rata.
Danas u Nemačkoj potpuno vlada židokratija. Preko SMI Jevreji su uspeli da sugeriÅ¡u Nemcima miso o njihovoj navodnoj krivici prema Jevrejima i da ih nateraju da se kaju. I ne samo da se kaju, već i da isplaćuju ogromne novčane sume Izraelu, sa kojim, uzgred, Nemačka nije ni ratovala. Praktično Jevreji drsko kradu Nemce. Ali Nemci nisu takav narod da dugo stoje na kolenima pred Židovima i da se kaju. Pre ili posle u Naemačkoj će na vlast doći nacisti, koji će uzeti u obzir i neće ponoviti greÅ¡ke Hitlera.

АЛТОМАНОВИЋ
08-11-08, 23:09
Свака ти част Алекса на овом тексту!:hurray:

Ветеран
20-11-08, 00:51
Одличан текст Алекса!!! Доста детаља које људи знају ...ал немогу да повежу ...када се прочита многе ствари су јасније...још једном свака част.