PDA

View Full Version : Старе српске расе и сорте



Богосав
09-09-09, 00:23
Pre jednog veka Vojislav Ilić Mlađi napisao je pesmu „Evo jabuka”, u kojoj je nabrojo 85 sorti ovog rajskog voća koje od maja do kraja novembra sazreva na tlu Srbije.
Popisao je vrli pesnik i gospođinke i maslinke, zvorniklije i rebeljuÅ¡e, kolajnjače i rebrče, džemurlike, Å¡arenike i tako redom, do poslednje, da bi na kraju utvrdio: „Sve su divne, sve su sveže, k’o ubrane jutros s grana. Ja sam vam ih deco sabr’o, sa svih naÅ¡ih srpskih strana”.

ПОЖЕГАЧА
најквалитетнија шљива на свету

Dr Gorana NeÅ¡ković tvrdi da će stara srpska sorta Å¡ljive, požegača, izumreti u narednih deset godina, jer je osetljiva na virus Å¡arke i ima sitnije plodove koji donose manju zaradu nego nove sorte, a daju samo deset kilograma roda po stablu. S druge strane, požegača ima idealan odnos Å¡ećera i kiselina koje klonirane sorte ne mogu da postignu. Najbolja Å¡ljivovica može da se napravi samo od požegače za koju se smatra da je najkvalitetnija Å¡ljiva na svetu.

Požegača ili, kako je pogreÅ¡no zovu, madžarka, neprikosnovena je u proizvodnji vrhunske Å¡ljivovice. Od svih drugih sorti Å¡ljiva u svetu, donekle joj može parirati jedino crvena ranka. Požegača je nebruÅ¡eni dijamant među voćkama, a Å¡ljivovica najlepÅ¡i brilijant među rakijama.

http://www.naslovi.net/2008-08-25/gradjanski/pozegaca-nas-dijamant/793742
http://revija.kolubara.info/sh/118/50/869/

Požegača sazreva od kraja avgusta do kraja prve polovine septembra. Plod požegače je izrazito plav sa obilnim pepeljkom. U zavisnosti od stadijuma zrelosti meso varira od žutozelene do zlatno žute boje. Meso požegače odvaja se od koÅ¡tice lakao i u narodu je poznata kao cepača. Ukupan Å¡ećer u plodu se kreće od 10 do 12%. Berbu treba obaviti kada je plod u tehnoloÅ¡koj zrelosti, a to govori tamnija boja mesa oko kožtice.

http://www.rakija.rs/wp-content/uploads/2009/07/sljiva.jpg

Богосав
09-09-09, 00:40
Od autohtonih i starih sorti ovde se neguju bagrina, začinak, prokupac, vranac i smederevka. Bagrina daje belo vino koje ima zlatno žutu boju i karakterističan buke. Ovu staru sortu grožđa danas su zamenili italijanski rizling, sovinjon i semijon. Začinak je sorta grožđa koja služi kao bojadiser.
http://www.serbia-tourism.org/srpski/tekst.php?podaci=vino.txt&gde=neg
http://www.vinarija.rs/pretrazivanje/kvalitetna_bela.htm

БАГРИНА
Sorta Bagrina gaji se u našoj zemlji samo u Krajinskom podrejonu i smatra se autohtonom sortom.

КАМЕНИЧАРКА
– Istina je da su naÅ¡e autohtone vrste grožđa izvrsnog kvaliteta i da su ovde odlični uslovi za uzgoj grožđa. To nije sporno. Dokaz o tome je i čuveni putopis Luja Žedeona, francuskog konzula, koji je pre 400 godina baÅ¡ u Valjevu pio najbolje vino. U ono vreme je, verovatno, to vino pravljeno od „kameničarke” koja je ovde imala tradiciju a koja danas postoji samo u tragovima.

ТАМЈАНИКА

– Nismo sve obuhvatili, niti bi trebalo sve da obuhvatimo. Neke vrste treba da posluže samo kao primer, uzor . Nije obuhvaćena tamjanika, belo grožđe koje joÅ¡ uvek može da se nađe i koju već neki rade, i crna koja je veoma retka. ..Od crne tamjanike nisam pio vino, a od bele jesam. Dobrog je kvaliteta, dovoljno zanimljivog ukusa, prepoznatljivog...
Postoji i „župljanka”, domaća sorta stvorena u poslednjih 40-tak godina.
http://revija.kolubara.info/sh/nov08/tekst/1833/

Tamjanika je stara pitoma vrsta vinove loze (grožđa). Ima poseban ukus i miris (oseća se na nekoliko metara kada je zrelo), odakle i naziv. Počinje da zri sredinom septembra, a na zrelim zrnima pokožica puca. Potpun ukus i miris (skoro nadimljen) se mogu osetiti tek kad plod u potpunosti uzri i kad dostigne punu slast, a to je negde sredinom oktobra. Plod je tamno-ljubičaste boje, zrna su skoro pravilne lopte, veličine 10-15mm, a ponekad čak i do 20.

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f3/Tamjanika_grozd.jpg/347px-Tamjanika_grozd.jpg

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2%D0%B0%D0%BC%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D 0%B0

Jedan od načina da srpski proizvođači vina budu konkurentni jeftinim vinima iz Evrope je da uzgajaju autohtone, domaće i skoro zaboravljene sorte.


Rskavac, autohtona srpska sorta grožđa, je u značajnoj količini zasada opstao jedino u Župi.

http://www.podrum.org/readarticle.php?article_id=27

Autohtona smederevka

http://www.vinogradarstvo.com/slike/889.jpg

Богосав
09-09-09, 00:59
ОСКОРУША

OskoruÅ¡a (lat. Sorbus domestica) je bjelogorična vrsta drveća iz porodice Rosaceae.

http://www.garten.cz/images_data/5027-sorbus-domestica-oskorusa.jpg

Ta vrsta drveta je izvanredno tvrda i žilava, pa su ga naÅ¡i preci upotrebljavali za izradu raznih kotača i zupčanika za vodene mlinove, za izradu okretnih osi tzv. svijeće kamenih utega preÅ¡a za grožđe te zbog lijepog dekorativnog drveta upotrebljivanog u stolarstvu. Nekada je bilo poželjno da je stablo oskoruÅ¡e uspijevalo na svakom domaćinstvu, jer ljekovitost plodova, posebno suÅ¡enih, koji su se kuhali za ljekovite čajeve, za mljeveno braÅ¡no koje se je dodavalo u kruh, kompot od suhih plodova oskoruÅ¡e, mijeÅ¡an sa drugim voćem je posebnog okusa.
Plodovi oskoruÅ¡a su viÅ¡enamjenski, koristimo ih umedene, suÅ¡imo ih, radimo iz njih kompote, namačemo ih u rakiju, a kod kuhanja žestokog pića daju jako kvalitetan liker. Ljekoviti plodovi se upotrebljavaju za uravnoteženje probave (želučane i crijevne probleme). NaÅ¡i preci su govorili da su gradska gospoda jako cjenila rakiju od oskoruÅ¡a.

Plod oskoruÅ¡e poboljÅ¡ava memoriju i povećava koncentraciju.

http://www.vinogradarstvo.hr/index.php?s=872
http://www.aic.ba/pravilna-ishrana/1626-oskorua.html

Мукиња
или СОРБУС АРИА

Mukinja je do 15 m visoko listopadno drvo. Ima Å¡iroku, okruglastu kroÅ¡nju, često raste kao grm...Kuvanjem plodova mukinje priprema se kaÅ¡a, koja je ugodnog, slatkastog okusa. Od mukinja se mijeÅ¡anjem s drugim voćem, pripremaju: kompoti, želei, marmelade, sirupi, moÅ¡t, pivo, voćna vina i rakije. Nekada su ove plodove mijeÅ¡ali s braÅ¡nom i pekli hleb.

Ponekad se upotrebljava kao sredstvo protiv proljeva te kao lek protiv kaÅ¡lja i katra pluća. Plodove mukinje vrlo rado jedu ptice i medvjedi.
Drvo zbog lijepe teksture, može se koristiti za izradu malenih drvenih ukrasnih predmeta.

http://2.bp.blogspot.com/_Qi12Cq_c5xY/Sgv8ztE-dwI/AAAAAAAABQ0/Lz4WoydnJao/s320/Sorbus+sp+7.jpg

Брекиња

Sorbus torminalis L) Familija: Rosaceae

Drvo brekinje je srednje bujno, visine 12-16 m, guste, jako razgranate krune, izduženo okruglastog oblika, pravog debla. Kora drveta je umladosti sjajna .Sa staroÅ¡ću kora ispuca plitko, napravilno, uzdužno i popreko i poprima tamno smeđu boju.

Plod brekinje je tipična sinkarpna koÅ¡tunica, najčeÃ…Â*će kruÃ…Â*kastog oblika smeđe boje.
U ishrani se koristi u svežem stanju u fazi gnjilosti i prerađenom u kompote ili pekmeze.
Cveta u maju i junu, istovremeno sa listanjem, a plodovi sazrevaju u septembru.
http://www.casparcenter.org/zelenaknjiga/images/foto670.jpg

Jarebika
(Sorbus aucuparia) je bjelogorična vrsta drveća iz porodice Rosaceae.
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/71/Vogelbeeren.jpg/250px-Vogelbeeren.jpg

Jarebika (Sorbus aucaparia L) zovu je još jarebina,rebina, gorska smrdijka,smrdikovina.....
Jarebike ima i u udomaćenom varijetetu i to kao Slatka jarebika (Sorbus aucoparia L) koja je Var dulcis Beck i ima neÅ¡to veče plodove, a koji su za ljude vrlo jestivi i u sviježem, neprerađenom stanju.

Da biste pronaÅ¡li jarebiku morate znati da samo u jesenskom i zimskom periodu drvo možete prepoznati po crvenim, uočljivim plodovima , dok u drugom dijelu godine ne. Ni plodovi nisu odmah na početku crveni nego žuti, a postaju naranđasto-crveni i zreli do kraja avgusta.

Može se priređivati kao sirup, pekmez, suÅ¡iti za čaj, te ispeći kao voćna rakija. Sadrži manje Å¡ećera nego oskoruÅ¡a, tek oko 6 %, pa se najčeÅ¡će dodaje u marmeladu od srodne jabuke i kruÅ¡ke.

Svježi plodovi jarebike mogu biti toksični u većim količinama radi sadržaja parasorbinske kiseline koja nadražuje sluznicu želuca i probavnog trakta. Termičkom obradom ovaj problem nestaje, pa proizvodi iz prerade poput džema ili slatkoga nisu opasni.

http://www.nutricionizam.com/images/H_Jarebika.jpg

Богосав
09-09-09, 01:09
Postavlja se logicno pitanje kako su nasi stariji gajili voce kada nisu imali pumpe za prskanje i hemikalije, Oggovor je sasvim jednostavan oni su imali stare sorte vocaka , one koje su Vekovima gajene na ovim prostorima i koje su bile otporne i na klimu i na stetocine i na bolesti. Zasto smo mi ih onda zaboravili zar su bile neukusne bioloski nevredne , dali su mozda imale manje vitamina od ovih danasnjih, Odgovor lezi u reklami , da sve voce mora da bude krupno , lepih boja i bez i jedne pegice....

Medjutim jos uvek nije kasno da se spase ono malo starih sorti sto nam je ostalo od Nasih dedova, tako da u poslednje vreme sve je vise vocnjaka koji prihvataju da proizvode sadnice tih vec zaboravljenih sorti, Navescemo samo nekoliko najpoznatijih satrih sorti krusaka Lubenicarka, Karamanka, Vodenjak(jeribasma), Vidovaca, Kaludjerka, Arapka,Jagodnjaca, Savinjaca. itd a od jabuka Krstovaca , Sumatovka , Budimka , Sumnjaca, Popadinka, perovka , Kolacara...itd..

Dajemo vam adresu jednog rasadnika gde mozete nabaviti puno starih sorti,

Rasadnik" Voce Promet"
Petrovic Dragic
Vinca Topola Oplenac
telefon.034/ 826-064

Lubeničarka kruÅ¡ka
U pitanju su sitnije kruske, koje su jako ukusne i pri tom imaju crveno meso...zato se i zovu lubenicarke...Lubeničarka se koristi i kao međupodloga pri cijepljenju neke sorte kruÅ¡ke na
dunju,zato jer neke sorte kruÅ¡ke nisu kompatibilne s dunjom. Dakle dunja kao podloga, pa na nju lubeničarka, i onda plemka kruÅ¡ke.

Karamanka

Karamanka je veoma stara sorta kruÅ¡ke. Do Drugog svetskog rata najviÅ¡e je gajena u Srbiji, ali se danas retko viđa, uglavnom u starim, zapuÅ¡tenim voćnjacima. Može doživeti i preko 200 godina. Sazreva u drugoj polovini avgusta, a u običnim skladiÅ¡tima čuva se dve-tri nedelje. Stablo je bujno, razgranato, dok su plodovi srednje veličine malo suženi prema dugoj, tankoj i blago povijenoj peteljci. Pokožica je glatka (masna), u punoj zrelosti slamastožuta, a sa sunčane strane svetlocrvena. Sočno, slatkasto-kiselo meso ima prijatnu aromu.

http://www.dj-media.net/moduli.php?naziv=prilozi&file=clanak&sid=3543

Stručnjaci već godinama upozoravaju na to da se ne sme dozvoliti da u Srbiji nestanu domaće sorte kruÅ¡ke, koje su nekada bile njen ponos. Domaće sorte kruÅ¡ke sada se mogu videti samo na pobrđu u okolini Valjeva, Kikinde, Kopaonika, Goča, Homolja, u Å¡umadijsko-levačkom kraju... Spasti od zaborava treba karamanku, da ne ostane samo opevana u pesmama, zatim jagodarku, žuticu, ječmenku, ovčarku, takuÅ¡u, jeribasmu, arapku, turÅ¡ijaru, lubeničarku...

Богосав
28-01-10, 22:03
Svinja bez mane
Srbi treba da uzgajaju svoju autohtonu svinju mangulicu, koja se hrani u prirodi, zbog čega je njeno meso veoma zdravo

Svi su se čudili bračnom paru Srdanović kada su se iz lepo uređenog mačvanskog sela Prnjavora preselili na neugledno ostrvce Adica na Drini.
A oni su to učinili zbog biznisa, kako bi u prirodi odgajali originalnu srpsku sortu svinje - mangulicu.

- Mangulica je drugo koleno iza divlje svinje, sposobna je da se sama stara o sebi. Moje krmače odu u prirodu, oprase se i posle dve do tri nedelje dođu s prasićima. Ako čovek pokaže trunku razumevanja za njih, one mu mnogostruko vraćaju. Njihovo meso je zdravo.
Danas srpski seljak hrani svinje koncentratom, koji je veliko zlo. U vreme kneza MiloÅ¡a mangulica je činila 85 odsto izvoza za Beč i PeÅ¡tu. To znači da je srpski seljak bio u ravni s plemstvom na bečkom dvoru, jer su i jedni i drugi jeli mangulicu - objaÅ¡njava Radivoj prednosti gajenja ove srpske sorte.

Njegova supruga Bisa kaže da je mast od mangulice idealna za negu kože.
- Najbolje je da se pečeno meso jede isključivo rukama, bez upotrebe noža, a mast da se potom ne pere, već da se utrlja u ruke - ističe ona.

http://www.kurir-info.rs/clanak/srbija/kurir-28-01-2010/svinja-bez-mane

Mangulice Ilije Najdenova u selu Vrapča, opÅ¡tina Dimitrovgrad, sistem slobodnog napasanja na zaparloženim oranicama i paÅ¡njacima u okolini sela, snimio Sergej Ivanov 2005. godine
http://www.tt-group.net/fotogalerije/etno_kuca_Ivanov/Picture-N0-1.jpg

U Srbiji se organizovano uzgaja u Sremskoj Mitrovici (Prirodni rezervat „Zasavica“), Beloj Crkvi, Mačvanskom Prnjavoru, Subotici i Dimitrovgradu, ali i na novim lokacijama u okolini Bele Palanke, Paraćina itd. Na području opÅ¡tine Dimitrovgrad, 4 poljoprivredna gazdinstva trenutno odgaja oko 100 mangulica, uz savetodavnu i materijalnu podrÅ¡ku Prirodnjačkog druÅ¡tva „Natura Balkanika”. Poljoprivredna gazdinstva koja odgajaju mangulicu u Srbiji dobijaju od države godiÅ¡nju finansijsku podrÅ¡ku u iznosu od 7.000 dinara po priplodnom grlu.

Prasići lasaste mangulice u selu Visočki Odorovci, opÅ¡tina Dimitrovgrad, snimila Suzana Đorđević MiloÅ¡ević 2004. godine
http://www.tt-group.net/fotogalerije/etno_kuca_Ivanov/Mangulitza-piglets-No4.jpg

http://www.tt-group.net/fotogalerije/etno_kuca_Ivanov/mangulice.htm

Mangulica, crna lasa ili kako se sve zove je fantasticna stara sorta svinje neverovatno ukusnog mesa od koje se sprema fantastican gulas, idealna je za kobasice ali i prsutu.Od slicne sorte svinje sprema se jedna od najkvalitetnijih prsuta u svetu Pata Negra. Mast je izuzetna, zute boje i lokalci je preporucuju kao podlogu za przenje recne ribe.

..analiza nutritivne vrednosti klasičnih produkata svinjske rase "mangulica" pokazuje da je sadržaj proteina prosečno visok, da je sadržaj ukupnih masti prihvatljiv posebno sa stanoviÅ¡ta masnokiselinskog sastava, da je po sadržaju holesterola meso mangulice u grupi mesa sa najnižom koncentraciom.

http://www.coolinarika.com/forum/viewtopic.php?id=3045

Богосав
28-01-10, 22:09
Karakačanska ili crna vlaÅ¡ka ovca
predstavlja jednu od najprimitivnijih ovaca na prostoru Jugoistočne Evrope i u naučnim krugovima se smatra najbližim srodnikom muflona. Nastala je tokom procesa viÅ¡evekovne selekcije nomadskih plemena - potomke starosedeoca Balkana – Ilira i RaÅ¡ana.

Stado karakačanske ovce u toru, MlačiÅ¡te, Crna Trava 2005 g.
http://www.tt-group.net/fotogalerije/etno_kuca_Ivanov/Karakacanska-a.jpg

http://www.tt-group.net/fotogalerije/etno_kuca_Ivanov/Karakachanska-b.jpg

Karakačanska ovca je crne boje, izuzetno bele, male mase tela koja iznosi oko 33 kg u proseku kod ovaca i oko 44kg kod ovnova.
Na čelu uvek ima vune koja je obrazuje ćubu, Å¡to je karakteristično za ovu pramenku.Ovaj pramen runa je često bele boje
Nekada su se od mleka ovih ovaca pravili sirevi kao Å¡to su: kačkavalj, manur i beli mekani sir.

Do 2005. godine se verovalo da karakačanske ovce viÅ¡e nema u Srbiji.
Pukim slučajem, u selu MlačiÅ¡te, opÅ¡tina Crna Trava, na planini Čemernik, aktivisti Prirodnjačkog druÅ¡tva naiÅ¡li su na stado crnih ovaca. Ovo stado koje broji oko 25 grla u vlasniÅ¡tvu je sestara Mitrović, dveju starica koje su zahvaljujući velikoj geografskoj izolovanosti sela i pre svega zahvaljujući volji da održe amanet roditelja, sačuvale izvorni tip karakačanske ovce u Srbiji.Po njihovom svedočenju stado je njihov deda kupio od karakačana početkom proÅ¡log veka,. I ovde, na Čemerniku, ovce noće pod vedrim nebom u torovima, nedovoljno zaÅ¡tićene od vetrova i skoro nikako od kiÅ¡e i snega, kao Å¡to su to činile vekovima unazad.

http://www.tt-group.net/fotogalerije/etno_kuca_Ivanov/karakacanska_ovca.htm

Богосав
28-01-10, 22:21
Podolsko goveče
potiče direktno od Evropskog divljeg govečeta, tura (Bos primigenius Bojenus)
http://alas.matf.bg.ac.yu/~mr04199/bostaurus.jpg
Gajena su u Podoliji (otuda im ime), Voliniji, Galiciji, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Vojvodini i Slavoniji.

Postoje podaci da su od XIV do XVIII veka iz Panonske nizije terana hodom velika stada podolskih goveda u veće gradove.

http://www.zasavica.org.yu/fotke/pejsazi/photos/21.jpg

Podolska rasa iz Vojvodine uticala je na stvaranje kolubarskog govečeta u Srbiji u području gornjeg toka reke Kolubare i na govedarstvo Bosanske Posavine, gde je gajeno posavsko goveče ili posavska gulja. Prodorom simentalaca u Vojvodinu, podolac je poslužio kao osnova za stvaranje domaće Å¡arene rase, primenom metoda pretapajućeg ukrÅ¡tanja.

http://www.zasavica.org.rs/index.php?str=podolac.php&lg=sr

http://revija.kolubara.info/get_img?NrArticle=606&NrImage=1
http://static.panoramio.com/photos/original/25373896.jpg

Rogovi podolskog govečeta prepoznatljiv su znak srpskih vitezova
MiloÅ¡ Obilić, reljef u priprati Hilandara
http://img9.imageshack.us/img9/3731/36237911.jpg

Na grbu Lazarevića
http://farm1.static.flickr.com/156/419411584_f7345711c1.jpg

itd..

Бобан
18-02-10, 11:40
Лепо, Богосаве. Само настави. Ја сам се ујео за прсте и нећу поново започињати причу са Змајевима. Прошли пут се јако ружно завршила...
Само напред!